DŽAMIJE SU POTREBA I ODGOVORNOST.. KAKO IH MOŽEMO RAZVITI?

Tekstovi iz Kur’ana i sunneta dokazuju da je očuvanje vere (uz očuvanje života, imetka, časti…) jedan od glavnih ciljeva šerijata. Trenutna realnost koja svedoči prisustvo islama i muslimana u Evropi, i Zapadu uopšte, jasno pokazuje da je otvaranje džamija (verska) potreba, naročito ako se uzme u obzir koliko važnu ulogu u životu jednog muslimana ima džamija. Ne smemo zaboraviti da je organizacija verskog života muslimana u mestima gde su manjina nezamislivo teža nego u mestima gde čine većinu stanovništva. Stoga, značaj džamija je mnogo veći na Zapadu i ostalim mestima gde muslimani čine manji procenat stanovništva.

Iako postoji mnogo obrazovnih i kulturnih centara koji su se počeli otvarati na evropskom tlu pre dve decenije, džamija i dalje zauzima centralno mesto u životu jednog vernika. Međutim, mnogi izazovi prete da ugroze njenu misiju.
Ono što moramo razumeti je da su džamije u islamskom svetu deo društva koji ima snažan uticaj na život jednog muslimana i koje ga oblikuje. Mnoge nevladine organizacije, razna udruženja, bez obzira da li imaju verski predznak ili ne, a koja deluju u islamskom svetu – ili se takmiče sa džamijama ili sarađuju sa njima – vrše uticaj na pojedince. Društvo u jednoj muslimanskoj zemlji je zasnovano na vrednostima, moralu i običajima koji kao takvi pružaju mogućnost da se jedan čovek ukoliko se udalji od vere lako vrati na pravi put. Tu džamija ne mora da ima presudnu ulogu.
Takođe, neprekidnost u radu i funkcionisanju jedne džamije je odgovornost tog društva i države. Ne postoje iznajmljeni mesdžidi koji se mogu zatvoriti kada se dogodi finansijska kriza ili želja vlasnika objekta da otpusti svoje podstanare. 

Na Zapadu, u državama sa manjinskim muslimanskim stanovništvom uopšte, stvar je potpuno drugačija i musliman nema drugog izbora nego da to prepozna i preuzme odgovornost. Mi nemamo pravo na grešku, jer ovde kod nas ukoliko džamija, džemat, zajednica ne bude bila ispravna, iskrena i snažna pa samim tim ne bude uticala na posustalog, izgubljenog muslimana – tom muslimanu nema ko drugi da pomogne i ukaže mu na pravi put. Zato je važno ko vodi džamiju i zajednicu.
Takođe, održavanje džamija i mesdžida, obezbeđivanje uslova kako bi oni radili i funkcionisali je obaveza i odgovornost svakog pojedinca. Ne smemo dozvoliti da se kod nas javi nezainteresovanost, nemarnost i nebriga o potebnim sredstvima za funkcionisanje džamije ili mesdžida što može dovesti do njihovog zatvaranja. Konkretno, u Nemačkoj je veliki broj džamija zatvoren zbog poteškoća u sakupljanju i isplaćivanju kirija. Zato nemamo razumevanja za one koji kažu kako ništa ne treba preduzimati po ovom pitanju, “jer je džamija Allahova kuća i pod Njegovom je zaštitom.”

| Veliki izazovi

Ko god je živeo u Evropi tokom devedesetih godina nije ni pretpostavio da će se donacije iz arapskih zemalja za džamije,  prekinuti jednog dana. Zapravo, one nisu samo prekinute, već postoji potpuna blokada izvora finansijske podrške. Posledica ovoga jeste smanjenje broja džamija i njihovo potpuno zatvaranje.
Ono što je još opasnije jeste da se donacije nastave ali da netransparentno, sumnjivo, nenamensko trošenje tog novca dovede do smanjenja broja džamija, odnosno njihovog zatvaranja.

| Budućnost finansiranja džamija i zajednice

Tradicionalno i staromodno razmišljanje se odražava na naš rad u funkcionisanju institucija, ne samo na polju finansija, već i kroz rukovođenje i poslovanje. Moramo znati da nećemo mnogo napredovati ukoliko se držimo jednoličnih i prevaziđenih formi održavanja i finansiranja institucija, već moramo da iskoristimo i ideje iz savremenog marketinga ne narušavajući principe šerijata. Pokušaćemo da izdvojimo nekoliko tačaka koje nam mogu poslužiti kao vodilje u održavanju finansijske podrške islamskih institucija:

1- Ljudi od poverenja – izvor dobrote
Važno je da pojedinci u koje ljudi imaju poverenje preuzmu emanet i budu deo zajednice muslimana. Samo na taj način, dakle preko pojedinaca od poverenja, mi možemo okupiti veliki broj ljudi sa kojima ćemo održavati kvalitetnu i produktivnu komunikaciju i saradnju. Ljudima od poverenja se veruje, donatori će rado podržati rad ili projekat jedne džamije, jednog džemata, ako je na njenom čelu osoba od integriteta.

2- Potpuna transparentnost džematskih odbora, medžlisa i mešihata prema donatorima
Smatramo da džematski odbori treba da šalju mesečne izveštaje o obrazovnim i socijalnim programima koje džamija sprovodi tako da svi ljudi koji potpomažu i učestvuju u održavanju džamije imaju direktan uvid u finansijske tokove i aktivnosti koje se održavaju unutar džamije. Takođe, važni su i periodični sastanci sa donatorima i volonterima džamije.

3- Smart projekti
Dobra ideja omogućava potrebnu podršku za njeno ostvarivanje. Kad god se javi neka ideja za ispunjenje potreba muslimana a koja se tiče budućnosti njihove dece, ona je vredna pažnje. Ako želite da organizujete kurseve, predavanja ili izlete za mlade, naći ćete pristalice bez ikakvih poteškoća. Nama je stalo do kvalitetnih ideja, podjednako koliko i do iskrenosti i mudrosti onih koji su kvalifikovani da te ideje i sprovedu.

4- Projekti korišćenja vakufa (zadužbina)
Pokušaćemo ovu dugačku temu svesti na nekoliko rečenica. Dugim i temeljnim istraživanjem je dokazano da je ovakav način finansiranja najtrajniji, najsigurniji a svakako najstariji. Naime, vakuf može biti izvor prihoda gde bi, gledajući ukupne potrebe zajednice, to bio mali priliv novca ali bi isto tako to bio stalni prihod koji bi pomogao rad islamskih institucija. Potrebno je razmišljati o odgovarajućim projektima preko kojih bi se pokazala finansijska isplativost pojedinih vakufa (npr. izdavanja u najam zgrada, kuća ili lokala).

5- Novac od zekata
Uprkos postojanju fetve koja dozvoljava i ohrabruje da se novac od zekata ulaže u džamije na Zapadu i u nemuslimanske zemlje uopšte, kao što je navedeno u knjizi “Al-Fikat al-Zakat”, učenjaka Imama al-Kardavija, ta praksa još uvek nije zaživela. Razlozi su mnogobrojni, ali svi vode ka stvaranju sopstvenih budžetskih prioriteta.
Naime, u 60. ajetu sure Et-Tevba u kojem Allah Uzvišeni govori o kategorijama ljudi kojima se daje zekat (ili fondovima u koje se izdvaja zekat) stoji i “… i za namene na Božijem putu …” Pojedini učenjaci smatraju da pod “namene na Božijem putu” (فِي سَبِيلِ ٱللَّٰهِ‎) može biti i izgradnja džamija u onim sredinama gde bi to pomoglo, osnažilo vernike i omogućilo pozivanje u verovanje i obožavanje samo Jednog Boga, zajedničkog Stvoritelja svih ljudi.
Dužnost svakog verskog lica, a naročito imama, jeste racionalizacija potrošnje novca a to podrazumeva da se novac ulaže tamo gde je neophodno i gde je prioritet. Pritom, ne želimo ni u kom slučaju da omalovažimo niti da obezvredimo sve ono što muslimani Evrope, i Zapada uopšte, čine za ugrožene širom sveta, već ovde govorimo o jačanju njihovih džamija i institucija, a to znači jačanje njih samih.

6- Iskrenost daije (misionara) – izvor dobrote i hajra
Iskrenost i ispravan nijet su preduslovi za realizaciju jednog projekta; kada se oni nađu u srcima pozivača u Allahovu veru, imama i verskih lica, uz Allahovu pomoć, uspeh je zagarantovan.
Da bi se došlo do cilja,  napretka i prosperiteta na prvom mestu nije umeće, niti sposobnost. Naprotiv, uslov jeste pouzdanje u Allaha, dova Njemu Uzvišenom, čistota srca i ispravnost nijeta. Ako to izostane, znanje i trud neće biti dovoljni. 
Allahova podrška i Njegova pomoć su uslovljene našom iskrenošću i dobrim namerama uz maksimalni trud i rad. Svaka izgrađena džamija ima svoju priču i možemo čuti od onih koji su gradili džamije kako je Allah olakšao njihovu izgradnju, kako je On Uzvišeni iznenada i neočekivano otvarao puteve finasijskih prihoda, ili otklanjao trenutne prepreke koje su se u tim trenucima činile nepremostivim…

| Šta vernici u nemuslimanskim zemljama očekuju od džamija?

Generacije koje su prve kročile na tlo Evrope, Amerike, Kanade i Australije uložile su velike napore u izgradnju džamija i tu brigu o izgradnji, kupovini i održavanju mesdžida i džamija usadile u svoje porodice i potomke.
Allah nas je počastvovao što smo živeli sa mnogim od njih u brojnim gradovima, i verujemo da ćete se i vi sada dok ovo čitate prisetiti nekog od starijih džematlija koje ste poznavali i za koje znate da im je srce bilo vezano za jednu od Allahovih kuća.
I upravo ćemo najbolje razumeti reči Poslanika, neka je Božiji blagoslov i mir na njega: “Da će se među sedmoricom koji će biti u Allahovom hladu kada drugog hlada osim Njegovog ne bude bilo, naći i čovek čije je srce bilo vezano za džamije”, kada svojim očima vidimo, i još bolje, živimo mesecima i godinama sa ljudima koji su zaokupljeni oko aktivnosti u džamijama. To su oni ljudi koji žude i žele da vreme provode u svojoj džamiji, koji brinu o mladima pokušavajući i njima da usade tu istu ljubav.  Te generacije su mnogo postigle i ispunile, neka ih Allah nagradi za ono što su učinili. Nema sumnje da su se aktivnosti džamija na evropskom tlu izuzetno razvijale i u obliku i u sadržaju, tako da su se mnogi iznajmljeni prostori korišćeni kao mesdžidi kupovali i tako prelazili u vlasništvo. Takođe, rad džemata se značajno razvio, te su džamije postavile temelje za subotnje i nedeljne škole i bavile se podučavanjem, bilo verskim ili svetovnim, te razvile nastavni program arapskog jezika prilagođavajući se tako obavezama deteta rođenog u Evropi i Zapadu uopšte.

| Kakve nam nade trenutno pružaju džamije?

I dalje verujemo u ispunjenje misije koju ima džamija ovde kod nas, kao i na Zapadu uopšte – izvršavanje svoje uloge po uzoru na prvu džamiju koju je izgradio poslednji Božji glasnik i poslanik, neka je Allahov mir i blagoslov na njega. Prva džamija je bila kolevka – zasnovana na veri, nauci i obrazovanju, koja je odgojila i izgradila generacije muslimana na društvenom, kulturnom i političkom polju, u kojoj su učestvovali i muškarci i žene.

Koji su osnovni zadaci?
Voditi računa o novim generacijama. Trebali bismo imati pred očima prizor poslanika Jakuba, neka je mir na njega, kada je sedeo sa svojim sinovima dok im je dostavljao najdragoceniji savet, koji im je odzvanjao u ušima: „Nipošto ne umirite drugačije nego kao muslimani!“ Dakle, naša najveća briga mora biti kako uliti u srca ljudi znanje o Bogu, Njegovom Veličanstvu, Njegovoj Ljubavi. Kako u njihova srca usaditi težnju za najvećom nagradom na ahiretu – gledanje u Njegovo Lice.
Kako usaditi želju za druženjem sa Poslanikom, alejhis-selam, u Džennetu, čežnju za njim i privrženost srca njemu. Kako pravilno razumeti veru i pronositi ponos koji je u njoj.

Ovo je i kolektivni i individualni zadatak.
Islamske institucije moraju stvoriti sve uslove kako bi privukli mlade u džamije, kako bi ih motivisali i podstakli da dolaze, gde bi trebalo da se organizuju mnogobrojni obrazovni i naučni kursevi, verska predavanja koje džamije mogu sprovesti a što bi dovelo do okupljanja naše omladine čime bi se doprinelo očuvanju identiteta naše dece.
Potencijalni donator treba da zna da će se mu se novac namenjen ovim aktivnostima mnogostruko vratiti (baš kao što Allah Uzvišeni kaže u 20. ajetu sure El – Muzzemmil:
وَأَقِيمُوا الصَّلَاةَ وَآتُوا الزَّكَاةَ وَأَقْرِضُوا اللَّهَ قَرْضًا حَسَنًا وَمَا تُقَدِّمُوا لِأَنفُسِكُم مِّنْ خَيْرٍ تَجِدُوهُ عِندَ اللَّهِ هُوَ خَيْرًا وَأَعْظَمَ أَجْرًا وَاسْتَغْفِرُوا اللَّهَ إِنَّ اللَّهَ غَفُورٌ رَّحِيمٌ
I namaz klanjajte i zekat dajte i draga srca Allahu zajam dajte! A dobro koje za sebe unapred osigurate naći ćete kod Allaha još većim i dobićete još veću nagradu. I molite Allaha da vam oprosti! Allah, zaista prašta i Milostiv je.).
Isto tako, svaki musliman mora biti svestan da je odgovoran za uspostavljanje i održivost ovih institucija i razvoj njihovog rada bilo svojim aktivnim prisustvom, podrškom, savetima i/ili dovama.

Dolazak mladih u džamije
Veoma je čudno kada postavimo pitanje na koje znamo odgovor, ali u svakom slučaju ćemo ga postaviti –  Zašto mnogi mladi ljudi, muslimani ne dolaze u džamije?

Složićemo se da se većina mladih, kada završe osnovno obrazovanje, udalji od džamije. Zašto?
Da li je to zbog (ne)organizovanih aktivnosti koje džamija pruža?
Da li to džamije, islamski centri ne zadovoljavaju njihove intelektualne, obrazovne i rekreativne potrebe, te oni ne pronalaze u džamijama ono čemu se nadaju?
Da li je to zato što većina organizovanih aktivnosti nije adekvatna potrebama jedne mlade osobe u 21. veku? Ili možda zato što se većina džamija zadovolji sa samo nekoliko minuta kraćeg predavanja petkom pre džume, verujući da je to uz hutbu sasvim dovoljno da zadovolji duhovne potrebe jednog vernika?
Da li je to zbog toga što se mladima ne pruža šansa da sami predlože i organizuju aktivnosti koje bi bile nadgledane i gde bi im se pružila logistička i svaka druga pomoć i podrška?

Moramo biti iskreniji prema sebi i preduzeti korake kojima bismo privukli mlade u džamije gde bismo ih podučavali odgovornosti i vođstvu, te im tako i omogućili da postanu budući lideri i korisni članovi društva.

Istinsko učešće žena u islamskim institucijama
Kao da naslov sugeriše da postoji “neistinsko”, prividno učešće žena u aktiviranju i upravljanju islamskim institucijama. Nažalost, tako je. Pozitivne i opipljive  promene koje vidimo dešavaju se zahvaljujući velikim intelektualnim i obrazovnim naporima kroz više decenija. Zahvaljući tom planiranju i sprovođenju, počela je da se formira kultura i praksa važnosti prisustva žena u islamskom životu. Ipak, to je još uvek manje nego što je očekivano i ne pokazuje realne sposobnosti žena.

Lako se primeti učestalost  ženskog prisustva u mnogim naučnim, davetskim i obrazovnim programima u javnom životu na Zapadu, ali u mnogim tamošnjim džamijama i dalje se ženama uskraćuje mesto i odgovarajući položaj, odnosno pozicija koja im pripada i koju zaslužuju. Ako bolje pogledamo brojne naučne i davetske institucije, naići ćemo na isti nedostatak.  Ovde podsećamo na reči imama Muhammeda Al-Ghazalija, Allah mu se smilovao, kada je govorio o dozvoljavanju vlasti ženama: “Nije cilj sam po sebi da žena postane predsednica, već je princip da onaj ko preuzme vlast bude jak, mudar i vernik. To nam govori da izbor isključuje razmatranje pola, boje ili rase, već se mudrošću i poštenjem  prilazi postavljanju pojedinca koji je najbolji za to mesto u skladu sa njegovim sposobnostima.”

Džamije će ostati izvor duhovnog i intelektualnog zračenja, naučne i praktične dobrobiti, izvor nade u stvaranje pokolenja, izvor mira, sreće i duhovnog spokoja kao i centar obrazovanja i morala, bratskog i društvenog okupljanja.

Share post

Shares

Leave a Comment

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *